DSS je najveće razočarenje, ali jedino što se mora priznati je napor V.Koštunice da se izglasa Ustav i preambulom o Kosovu i Metohiji zabetonira mogućnost da se olako prizna K i M, što bi mnogi rado uradili.A o ovima koje pominje Vuko Tomašević ne treba trošiti reči, meni je samo krivo što na bivšem glavnom odboru DSS kada su praktično oterani i Jakšić i Lekić, a Jovanov pobegao, Vuko se nije solidarisao sa Jakšićem i Slavišom Lekićem.

DSS je završena priča koja više nikog ne interesuje, čak ni Vučića jer su toliko beznačajni da ne može da ima nikakvu korist od njih.

To već odavno nije "između", već duboka kolaboracija, tačnije, izdaja i politička samoeliminacija.

DSS ovih dana dosta jasno i ostro opoziciono nastupa i udara rezim oko Kosova. Posebno sa tezom o zamrznutom konfliktu koja ih najvise pogadja. Cenim Vukosava ali sada nije u pravu.

Bilo je i biće u DSS-u ljudi nerealnih ambicija i pogrešnih predstava o sopstvenom značaju kao što je ovaj Tomašević ili Šormaz ini drugi. Kad ne dobiju ono što im, po sopstvenom mišljenju, pripada onda okreću ćurak pa od poltrona postaju janičari. Kad je Vojislav Koštunica zaobišao na skupštini Šormaza i nije ga predložio za potpredsednika DSS-a ovaj se uskopistio. Uskopistio se i ovaj Tomašević koji je, gle čuda, mislio da ima kvalitete da bude predsednik umesto Miloša. Na osnovu kojih kvaliteta ostaće mi tajna.
Jedna stvar mi nije tajna-da su ovakve sitne duše, anonimusi nerealnih ambicija, ničim dokazani mediokriteti uništili jednu stranku kakva je bila DSS. Nije to uradio ni Voja, a neće ni Miloš, nego baš ovakvi uništavaju stranke, preduzeća i državu.

Da parafraziram staru izreku "Kasno Janko na Kosovo dođe", pa da kažem "Kasno Vukosav do istine dođe". Mada, bolje ikad nego nikad. Sve što je sada napisao Vukosav točno je.

Sve je tačno, mada je Tomašević ovo odavno trebao da kaže.

Nema opozicije u Srbiji. Oni što se nazivaju strankom sve je to goli izdajnik i saradnik natovaca. Izizetak su Dveri. Ima i nekoliko poslanika opozicionara a ostali su svi slugenjare i saradnici okupatora. Da pomenem i onog čajetinca koji je pravi opozicionar.

Ovi jos postoje? Zanimljivo...

Pa i ljudi nerealnih ambicija i pogrešnih predstava o sopstvenom značaju mogu govoriti istinu. Poenta je dakle – da li taj Tomašević govori istinu ili ne?

Šta ti je život. Kada, još onomad, su brisali iz spiska članstva dugogodišnje lojalne članove Stranke a da nikakav papir ili ne daj Bože odluka stranačkih organa nije poslata u tu istu bazu koju pisac ovog članka pominje, sve je dotičnome bilo po volji. Šetalo se tada po centrali, busalo u grudi, guslalo o srpstvu dok se u rodnom Prijepolju uživalo u vlasti sa Rasimom i Suljom. DSS je zatvorena knjiga, pročitana, sa ili bez koalicije sa Vučićem, svejedno. Pominjanje te stranke kroz prizmu ili viđenje ljudi kao što su pisac ovog članka ili ljudi koje on spominje, skrave ulogu koju je ta stranka imala u političkom životu Srbije. Na žalost, priča je završena.

Samo vi udarajte po Koštunici, a nemojte slučajno po Šešelju, koji ćuti ko zaliven dok mu drugari rasturaju Srbiju.
Sad bi svi da brane Ustav, a kad ga je Koštunica doneo uz muku (čitaj sabotiranje miloševićevaca) tada je bio "magarac" i "tunjavi legalista", i to baš na ovim stranicama.
Boško, svaka čast na komentaru. Nas Srba izgleda i ovde ima najmanje.

SAMO KONSTATUJEM DSS SE TRENUTNO NALAZI IZMEDJU NEKADASNJEG DOSA KOJI JE UNISTIO SRBIJU I SADASNJEG SNS KOJI TAKODJE UNISTAVA SRBIJU!

Koštunica je odbio da iskoristi mogućnost datu Rezolucijom 1244 o povratku dela srpskog tehničkog i vojnog osoblja na KiM, i drugo,da iskoristi priznanje SRJ kao zemlje kontinuiteta i na osnovu toga traži kontinuitet članstva SRJ a samim tim i Srbije u UN tako da je Srbija postala članica UN posle države Tuvalu.
Inače u pravu ste, besmisleno je da politika bude tajna ali je poželjno da ne bude tajna ni kako i od kojih (ČIJIH) para je neko počeo da se bavi politikom. Elem, to je ostalo prilično tajnovito kada je u pitanju DOS uključujući tu i DSS. Mada, Tim Maršal je skinuo deo vela sa te tajne.
Što se tiče KPJ, KPS, SPS ili kako su se već zvali, oni su bar bili jasni. Početni kapital su stekli otimačinom a posle je svaki član na kasi svoje firme prilikom dobijanja plate izdvajao, odnosno oduzimali su mu, deo kojim je plaćao svoju „podobnost“.Što bi rekao Bata Živojinović – neko voli pravo, neko voli šatro. Ja lično nisam voleo komunističko pravo a ne volim ni demokratsko šatro.

VUKOSAV TOMASEVIC OVAKO NESTO NIJE PISAO DOK JE BIO CLAN PREDSEDNISTVA DSS.POSTO SADA NIJE IZABRAN U TO TELO UDARA SVIM SREDSTVIMA PO SVOJOJ BIVSOJ STRANCI,JA LICNO MISLIM DA TO RADI PO NALOGU SNS DA BI SE POMOGLO SRS KOJA IMA SLICNO GLASACKO TELO KAO DSS!

Kažete da je T.Maršal rekao samo deo istine, a da cela istina glasi da su Milošević, Stanišić, Frenki i ne znam ko sve još, bili saradnici CIA. U redu. Ali vi time ne demantujete prvi deo istine a to je da su sredstva za osnivanje i funkcionisanje DOS-a nejasnog porekla, pa su dozvoljene sve pretpostavke uključujući i Maršalove tvrdnje.
Da se ne bih pozivao na „argumente“ stranog obaveštajca pozvaću se na činjenice. Većina osnivača DOS-a - Koštunica, Đinđić, Mićunović, Tadić.. su bili zaposleni u IDN sa platama koje su se vrtele oko 500 maraka. Kad budete imali vremena bio bih vam zahvalan da ispričate priču za veliku decu (pošto su priče T. Maršala za malu decu) kako se sa platom od 500 maraka, današnjih 500 evra, osniva partija i finansira partijska infrastruktura – počev od telefona, plaćanja lokala za odbore u unutrašnjosti, troškovi putovanja u zemlji i inostranstvu, štampanje reklamnog i izbornog materijala, iznajmljivanje sala za skupove, montiranje tribina.. Ukratko, ko je to finansirao?